Najfascinantniji arheološki lokaliteti Grčke

Upoznajte se sa nekim od najvažnijih arheoloških lokaliteta Grčke

 

Široko je poznato da turisti Grčku najčešće posećuju radi odmora, uživanja na prelepim peščanim plažama i zbog dobrog provoda kojeg u Grčkoj ima u izobilju. Ukoliko zanemarimo letovališta kojim je Grčka prebogata, nailazimo na velelepnu istoriju koja živi kroz današnji narod i očuvana je u potpunosti. Obilazak Grčke Vas može vratiti u jednu od najvećih epoha svetske civilizacije, tj. u epohu čuvene antičke Grčke. Za Grčku se kaže da je “zemlja nastanka filozofije, književnosti, arhitekture, demokratije, ali i nauke, blistavo plavog mora i beskrajno sjajnog sunca koje obasjava zidine drevnih ruševina antičkih grčkih gradova.”

 

 

Mnogi turisiti kada i jednom posete Grčku, kasnije je prezentuju kao zemlju nesvakidašnjih lepota, njen narod kao veoma gostoljubiv i vezan za umetnost i tradicionalnu hranu. Posetom Grčkoj ne “hranite” samo turističku potrebu, već i duh koji ne može da ne bude dotaknut ponosom Grka na svoju istoriju, hranu, muziku, narod.

Pored atraktivnih letovališta i dugih peščanih plaža, kulturno-istorijski spomenici predstavljaju jedan od glavnih aduta turističke ponude Grčke. Arheološki ostaci antičkih grčkih gradova i hramova čuvaju veliku zaostavštinu ove nadaleko poznate civilizacije, a vrednost date zaostavštine je neprocenjiva.

Sa lakoćom nikako ne možemo izdvojiti i suziti izbor na nekoliko istorijskih baština Grčke. Stoga, posmatrajući reakcije turista izdvajamo njima najzanimljivije i one koji su ostavili najveći utisak na njih.

Akropolj

 

 

Atinski Akropolj je jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta na svetu. Predstavlja utvrđenje iz 5. veka p.n.e. i sećanje na osnivanje demokratije, prva pozorišta i začetak nauke. Na ovom mestu su filozofi postavljali teška pitanja, a pisana istorija dobila umetničku formu. Na Akropolju se izdiže nekoliko značajnih spomenika – Partenon, Erehtejon, hram Atene Nike, kao i velelepna ulazna kapija Propileji.

U samom svetilištu možete sresti velelepna dela klasične grčke arhitekture, sagrađene uglavnom u 5. veku p.n.e. u doba Perikla. Najupečatljiviji od svih je svakako Partenon posvećen boginji Atini, sagrađen u zamenu za dva ranija hrama posvećena istoj boginji. Između Partenona i Propilaja duž južnog zida iskopani u stenovitom tlu nalaze se temelji dve građevine iz 5. veka p.n.e. – Brauronijon – oltar u čast Artemidi i Kaltoteka – građevina u kojoj su se nalazili zavetni darovi u bronzi.

Istočno od Partenona smešten je mali kružni hram, posvećen boginji Avgustu i Rimu. Na najuzvišenijoj tački, na istočnoj strani uzvišenja, na stenovitom tlu nalaze se temelji oltara Zevsu. Na severnoj strani pak, nalazi se hram Erehton, hram u jonskom stilu posvećen boginji Atini i bogu Posejdonu sa svojim poznatim predvorjem kojim dominiraju karijatide.

Duž južnog zida Erehteona nalaze se temelji Starog hrama iz 6. veka p.n.e. u dorskom stilu posvećenog Atini, a koga su uništili Persijanci 480. godine p.n.e. Kasnije biva obnovljen ali je srušen 406. godine p.n.e. u drugoj persijskoj invaziji. Severozapadno od Erehteona duž severnog zida Akropolja, prostire se Arheforion, mala kvadratna građevina, gde su živele Arheforione, mlade žene koje su na Pantenejema, festivalu misterije, bile zadužene za prinošenje darova Atini i učestvovale u raznim ritualima inicijacije.

 

 

Delfi

 

 

Sledeće u nizu impozantnih arheoloških bogatstava Grčke predstavljaju Delfi. Najpoznatije proročište antičkog sveta gde su Pitije proricale sudbinu. Delfske Sibile, popularno Pitije, bile su proročice posvećene bogu Apolonu, a samo proročište je bilo poštovano širom antičke Grčke kao sveto mesto, a danas i kao velika turistička atrakcija. Delfi nose simbol mesta gde se sastaju nebo i zemlja jer su proročice proricale sudbinu u hramu boga Apolona, boga Sunca.

Delfi se nalaze na zaravni na jugozapadnoj padini planine Parnas. Polukružna izbočina poznata je kao Fedrijadele; ona nadgleda dolinu Pleisto. Jugozapadno od Delfa, udaljen oko 15 km, nalazi se grad-luka Kira u Korintskom zalivu. Legenda kaže da je Apolon došao u Delfe sa severa i zaustavio se u Tempeu, gradu u Tesaliji da ubere lovor, biljku koja mu je posvećena. U znak sećanja na ovu legendu, pobednici Pitijskih igara nagrađivani su lovorovim vencem ubranim u Tempeu.

Delfi su bili mesto velikog hrama posvećenog Apolonu Febu, tamo su se održavale Pitijske igre i takođe je bilo mesto poznatog proročišta. Čak i u rimsko vreme bilo je stotine statua, koje je opisao Plinije.

Prva proročica je bila opšte poznata kao Sibila, iako je njeno ime bilo Herofila. Ona je svoja predskazanja pevala, a dobijala ih je od Geje. Kasnije, “Sibila” je postala titula koja je davana svakoj sveštenici (Sibyl) koja je proricala. Sibila je sedela na sibilskoj steni, udišući isparenja iz zemlje i davala svoja često zbunjujuća predskazanja. Pauzanija je tvrdio da je Sibila rođena iz veze čoveka i boginje, ćerke morskog čudovišta i besmrtne nimfe. Drugi su govorili da je ona Apolonova sestra ili ćerka. Treći tvrde da je Sibila crpela snagu prvobitno od Geje, koja je predala proročište Temidi, a ova Febu.

Proročica je imala značajan uticaj širom Grčke i konsultovana je pre svakog važnijeg poduhvata: ratova, osnivanja kolonija i sl. Ona je poštovana i u polu-helenističkim zemljama u okolini Grčke, kao što je Lidija, Karija, čak i Egipat. Krez, vladar Lidije tražio je savet od Delfa pre nego što je napao Persiju, i prema Herodotu dobio je odgovor: “Ako to uradiš, uništićeš veliko carstvo”. Krez je smatrao da je odgovor povoljan i krenuo u rat, ali je bio poražen, tako da je carstvo čije je uništenje pomenuto u proročanstvu zapravo bilo njegovo.

Takođe se smatra da je proročica objavila da je Sokrat najmudriji čovek u Grčkoj, na šta je Sokrat rekao da ako je tako, to je zbog toga što je svestan svog neznanja. Ova tvrdnja povezana je s najčuvenijim geslom Delfa, za koji je Sokrat rekao da ga je ovde naučio, Gnothi Seauton (Γνώθι Σεαυτόν) – “upoznaj sebe samog”. Drugi poznati moto Delfa je MedenAgan (Μηδέν Άγαν) – “ništa previše”.

 

 

Pilos

 

 

Pronalazač Pirosa je arheolog Karl Blegen i otkrio ga je 1939. godine. Mesto je nazvano po Homerovom kralju Nestoru Piloskom, a lokalitet se nalazi na jugoistočnom Peloponezu. Iako arheologija nije zvanično utvrdila da je ikada ovde živeo neko pod tim imenom, kralj nalik njemu vladao je ovim prostorima. Turistima je omogućena poseta Nestorovoj palati. U jednoj od prostorija palate pronađene su brojne table ispisane mikenskim linearnim B pismom, što ukazuje na dobru lokalnu ekonomsku situaciju ovog perioda. 

Ovde se može videti jedna od najstarijih sačuvanih kada za kupanje koja se nalazi u takozvanim “Kraljičinim odajama”. Iako su zidovi sada visine samo do 1,5 m, stepenice u istočnom delu nagoveštavaju da je palata imala i drugi sprat.

 

 

Korint

 

 

Korint se smatra jednim od najznačajnijih nalazišta u antičkoj Grčkoj. Najčešći razlog posete Korintu je boravak u crkvi sv. Pavla na ovim prostorima tokom rimskog perioda. Sećanje na rani period korinstske istorije predstavlja hram Apolona, nastariji dorski hram u Grčkoj. Sv. Pavle je propovedao na forumu koji je sada ograđen. Posetioci bi trebalo da zamisle paralelne zidine koje su se pružale duž Korintskog zaliva.

U drevna vremena je bio grad-država na Korintskoj prevlaci, uskom komadu kopna koji spaja Peloponez s ostatkom Grčke. Zapadno od prevlake je Korintski zaliv, a na istoku je Saronski zaliv. Korint se nalazi oko 78 km jugozapadno od Atine. Prevlaka, koju su u drevna vremena brodovi prelazili uz pomoć drvenih sanki, danas je presečena s kanalom.

Korint je danas sedište Korintija. Grad je okružen obalnim gradićima (u smeru kazaljke na satu) Lechaio, Isthmia, Kechries, gradićem Examilia u unutrašnjosti te arheološkim nalazištem. Geofizički je grad okružen (u smeru kazaljke na satu) ravnicom Vocha, Korintskim zalivom, Korintskim kanalom, Saronskim zalivom, planinama Oneia, i monolitnom stenom Akrokorint gde je u srednjem veku sagrađena akropola.

 

 

Vergina

 

 

Vergina je selo u Centralnoj Makedoniji, udaljeno 80 km od Soluna i poznata je po arheološkim nalazištima, koja je otkrio profesor Manolis Andronikos, i među kojima se nalaze i grobnice makedonskih kraljeva. Prema tvrdnjama Andronikosa i većine drugih arheologa, nađene su grobnice Filipa II, oca Aleksandra Velikog, Aleksandra IV, sina Aleksandra Velikog i Roksane. 

Vergina je moderno ime za Aigai – glavni grad Kraljevstva Makedonije. Grobnice su zaštićene skupom podzemnih barijera izgrađenih 1993. a muzej je sagrađen za prikaz svih nalaza. Na poklopcu zlatnog larnaksa (kovčeg) Filipa II nalazi se klasični makedonski simbol sunca. Od 1996. godine, UNESCO je uvrstio Arheološko nalazište Aigai u listu svetske baštine.

 

 

Sparta

 

 

Istoričar Tukidid je predvideo pre 2.500 godina da će od Sparte ostati malo što će podsećati na njenu veličinu. Grad koji je nekada bio centar Peloponeske lige i dom najvećih ratnika antičkog sveta, skoro da je nestao. Lokalni muzej nikako ne smete zaobići. Među predmetima je čuvena arhajska skulptura Leonide, heroja bitke kod Termopila. Nama je ipak Sparta najbliža kada se govori o Sparti iz epova Trojanskog ciklusa i pod imenom Lakedemonija, koje označava kraljevinu mitološkog kralja Sparte Menelaja i njegove supruge, Helene Spartanske. U Homerovim epovima spominje se da je kralj Sparte Tindarej imao kćerku, prelepu Helenu koja prema mitologiji nije bila njegova kćerka, već kćer Zevsa i njegove lepe supruge Lide. Kada je Tindarej odlučio da uda svoje kćerke, Klitemnistru i Helenu, u Sparti su se okupili mladi plemići i prestolonaslednici iz čitave Grčke. Helena se tada udala za Menelaja i Klitemnistra za Agamemnona, sinove kralja Mikene, Atreasa. Menelaj je nakon smrti Tindarea postao kralj Sparte. U Homerovim epovima govori se da je Paris, sin trojanskog kralja Prijama oteo Helenu iz Sparte što je prema mitologiji bio povod za rat Ahajaca protiv Troje. Nakon uništavanja Troje, Menelaj i Helena se posle mnogih pustolovina vraćaju u Spartu gde dobijaju kćerku pod imenom Ermiona. Ona se, prema mitologiji, udala za svog rođaka Oresta kada je postao kralj Mikene. U Homerovim epovima, termini kao što su Sparta i Lakedemonija upotrebljavaju se više za dvorac Menelaja nego za neku specifičnu teritoriju. Homer u Odiseji spominje geografski položaj Menelajeve Sparte na kompletno drugačiji način od onog kakav je zaista bio. Spartu svakako ne smete zaobići kao jedno od najatraktivnijih arheoloških otkrovenja Grčke. 

 

 

Mikena

 

 

Mikena je arheološko nalazište u Grčkoj, koje se nalazi oko 90 km jugozapadno od Atine, na severoistočnom delu Peloponeza. U drugom milenijumu p.n.e. Mikena je bila jedan od najvažnijih centara grčke civilizacije, vojno utvrđenje koje je dominiralo velikim delom južne Grčke. Period grčke istorije od 1600. godine p.n.e. do oko 1100. godine p.n.e. naziva se mikenskim periodom. Iako su tvrđavu sazidali Grci, smatra se da naziv nije grčki, već je verovatno predgrčko ime koje su oni nasledili od prethodnih naseljenika. Predgrčki jezik je ostao nepoznat, a nema posebnih dokaza da je pripadao indoevropskim jezicima.

Lavlja vrata

Veruje se da je akropolj ili „visoki grad“ Mikene utvrđen u ranom 15. veku p.n.e. na osnovu jednog pronađenog groba iz tog perioda. Oko 1350. godine p.n.e. utvrđenje akropolja i okolna brda ponovo su sazidana u „kiklopskom“ stilu zato što su blokovi stena bili tako ogromni tako da se u kasnijim vekovima verovalo da su ih gradili jednooki divovi poznati kao Kiklopi. Unutar ovih zidina, od kojih delovi još postoje, izgrađene su monumentalne palate.

U kasnijim periodima Mikenci nisu sahranjivali svoje kraljeve u grobovima, a umesto toga su gradili ogromne kružne grobnice nalik na košnice zvane „tolosi“. Najveću od njih pronašao je nemački arheolog Hajnrih Šliman. On nije shvatio da je u pitanju grobnica već ga je nazvao Atrejeva riznica.

Najpoznatiji mikenski spomenik su Lavlja vrata, koja su sazidana oko 1250. godine p.n.e. U to vreme Mikena je bila napredan grad, čija se politička, vojna i ekonomska moć širila čak do Krita, Pila na zapadnom Peloponezu i do Atine i Tebe. Međutim, do 1200. godine p.n.e. moć Mikene je opadala da bi u 12. veku potpuno propala. To se tradicionalno pripisuje dorskoj invaziji Grčke sa severa, iako neki istoričari danas sumnjaju da se takva invazija dogodila.

 

Olimpija

 

 

Olimpija je bilo svetilište u Staroj Grčkoj koje se danas nalazi u okrugu Ilija na Peloponezu. Svetilište je bilo poznato kao mesto održavanja drevnih Olimpijskih igara. Igre su se održavale svake olimpijade (period od 4 godina) u čast boga Zevsa (bog groma i munje, vrhovni bog Grka). Prve igre za koje postoje podaci su održane 776. god. p.n.e. i od tada Grci računaju vreme. Rimski car Teodosije I ih je ukinuo 394. godine jer su bile ostatak paganizma.

Olimpija se nalazi na spisku Svetske baštine Uneska. Danas se na ruševinama Olimpije pali olimpijski plamen, koji se pred Olimpijske igre prenosi po svetu.

 

 

 


 

Pogledajte našu kompletnu ponudu za Grčku Leto

 

Podeli:
Pregledano 8185 puta